N. Igrom sudbine i spletom okolnosti, jedan od najboljih engleskih napadača u istoriji fudbala, kao osmogodišnjak 2001. našao se u fudbalskoj školi Arsenala, iako je dom njegovih roditelja bio samo na petnaestak minuta hoda od „Vajt Hart Lejna“, stadiona Totenhema. Posle samo godinu dana treneri u akademiji “tobdžija” procenili su da mali Hari nije perspektivan, zato što je “debeljuškast”, ali je srećom Kejn već tada pokazao jednu od najvažnijih osobina koju svako
U fudbalu može da ima – upornost. I dok ga je Arsenal otpisao, večiti rival Totenhem ga nije želeo, a nije imao ni milimetar slobodnog prostora u akademijama Čelsija, Lestera, Vulvsa… Njegov otac kaže da je Hari kao dečak bojkotovao treninge kada bi saznao da napadač kakav su “tobdžije” tražile nije ni osnovnoškolac.“Nekada mi je trebalo da ga vijam iz škole u fudbalsku akademiju, jer su tada najbolji strijelci imali prednost”, jada se otac.
“Često je pitao: ‘Zašto, tata?’ Ali sam mu govorio: ’Ne brini, sine, to će ti samo biti motivacija da pokažeš koliko si bolji i da vratiš sadašnje koje druge za deset godina’. Otac je bio u pravu, ali o tom ključnom trenutku koji je promenio Hariju život je i sam ispričao novinarima u leto 2018. Dakle, dok je njegov tim igrao dobru utakmicu, ali je Kejn, predstavnik selekcije, bio dirnut, topao, odan i nedvosmisleno opredeljen za pobedu.